Zoran Đinđić (kapiraj i kopiraj) akcija "kapira i kopiraj" je potekla

Zoran Đinđić
(kapiraj i kopiraj)

akcija "kapira i kopiraj" je potekla od grupe studenata i mladih ljudi iz srbije, a sa jedim ciljem: ne dam da srbija stane! Za mnoge u srbiji, sve je stalo 12. 03. 2003. Mnogi koji su do tada imali nadu da ce srbija ipak da se izvuce iz pakla na balkanu su je izgubili. Trebalo je skoro 2 godine da prodje od tog uzasnog dana da bi se mladi ove zemlje ujedinili i ne po prvi put pokazali starijim generacijama kuda treba ici. Zoran djindjic je najbolje od svih umeo da objasni na kakvom je putu srbija, kuda treba da putuje, sta je potrebno da stignemo do krajnjeg cilja, koje su prepreke, sta nam nedostaje, ko nam treba. Ono sto je zoran djindjic personifikovao je energija kojom su mladi zarazeni. Film "ako srbija stane" alexandra mandica, koji je premijerno prikazan 12. 03. 2004 na akademiji povodom prve godisnjice djindjicevog ubistva, je polucasovni film, ne o zoranu djindjicu, vec o nama svima. Taj film nema stranacko obelezije, tesku i zamornu dogmu; ne, taj film je o nama kao ljudima, o nasim ambicijama, stremljenjima, napretku, buducnosti. Ovaj film ima neprocenjivu inspirativnu i motivacijsku vrednost. I tako su ovi mladi ljudi ukapirali o cemu se radi, i dosli na ideju da kopiraju. Nije vazno koliko se kopiralo, vazno je kome su se davale kopije. Iz ruke u ruku, iz komsiluka u komsiluk, iz grada u grad, sa televizije na televiziju, iz stranke u stranku, iz zemlje u zemlju, ovaj disk je obisao na hiljade ljudi koji kapiraju i kopiraju. Nema naznaka da se akcija stisava, naprotiv, svakim danom sve vise cujemo o njoj: "sta je ova akcija? ", "ko su ovi klinci? ", "kako da dodjem do diska? ", "kome da dam disk? ", "danas sam napravio/la x kopija. " itd. Neverovatna je energija koja gura ovu akciju napred. Kao da je zoran ponovo medju nama. Oseca se u vazduhu duh prave promene, kao one 5. Oktobra. Vreme je i da ti kapiras! Ako ukapiras, neces moci a da ne kopiras!